Prehrambena Industrija - Srbija

Jed i mleko - domaće daleko skuplje od uvoznog

Danas, prosečna srpska porodica koja dnevno troši litar mleka, mesečno će, samo na tu stavku potrošiti 4.500 dinara ili 12 odsto minimalne zarade. Šta je dovelo do tolikog poskupljenja namirnice koja je iz statusa osnovne/životne, za kratko vreme prerasla u gotovo luksuznu robu? Zavisi koga pitate.

Zašto je mleko skuplje nego ikad? Trgovci će reći da je u pitanju manja ponuda. Mlekare se kunu u to da posluju na ivici egzistencije. Da je domaće mleko precenjena sirovina, jer je uvozna daleko jeftinija.

Poljoprivrednici će se možda i saglasiti da je uvozno mleko jeftinije, ali će vam objasniti da to nije samo zbog većih subvencija u EU. Već, i da im velike domaće mlekare spuštaju cenu uvozom jeftinog stanog mleka lošeg kvaliteta.

Baš onog koje u zemlji svog porekla premašuje dozvoljenu granicu štetnog aflatoksina. I tako već trideset godina, kažu, sistemski se uništava mlečno govedarstvo i stočarstvo uopšte.

Premije, subvencije i nacionalna laboratorija

Trenutno, proizvođači mleka dobijaju subvencije od 25.000 dinara po muznom grlu i premiju države od 10 dinara za litru mleka. Ali samo oni čije mleko zadovoljava takozvani ekstra kvalitet, a to je polovina ukupno proizvedenog.

Da li je mleko ekstra klase ili ne, procenjuju same mlekare prilikom otkupa.

Poljoprivrednici koji sumnjaju u njihov sud, nemaju arbitra kome bi se obratili. Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka ne radi, iako je potrebna oprema davno nabavljena.

Nekoliko puta je je čak i otvarana uz izjave zvaničnika "samo što nije". O laboratoriji se gotovo sve zna, osim, identiteta onoga ko sprečava njeno otvaranje. Naravno, ne treba biti Šerlok Holms i zaključiti da su najvereovatnije to oni - koji od ovakve situacije ubiru korist.

Poslednji protesti

U zavisnosti od veličine gazdinstva te njegove udaljenosti od mlekare, razlika u ceni koje mlekare plaćaju poljoprivrednicima kreću se u rasponu od 30 dinara. Od 40 dinara po litru u zabačenim krajevima do 70 i kusur dinara koji se plaćaju na velikim, mahom vojvođanskim farmama.

Ipak, kap koja je je prelila čašu poljoprivrednicima, sipale su mlekare početkom godine kada su spustile otkupnu cenu mleka za oko 7 dinara i najavile dodatnih, minus pet u februaru. Ironično, oni kojima je spuštena cena mogli su se smatrati srećnicima. Mnogima, u kraljevačkom i čačanskom kraju, otkup je otkazan u potpunosti. Tada je na Ibarskoj magistrali prvi put prosuto mleko u znak protesta.

Male mlekare su otkaz otkupa pravdale nedostatkom skladišnih kapaciteta, velike se nisu izjašnjavale o razlozima. Nisu ni morale. Medije su prethodno preplavili tekstovi o poljskom mleku upakovanom u domaći tetrapak sa koga se decenijama smeši najpoznatija domaća kravica.

Bar smo mislili da je domaća. Čak joj je i Privredna komora Srbije dala oznaku "čuvarkuća". Pečat koji znači, bar bi tako trebalo da bude, da je u pitanju pretežno domaći proizvod od pretežno domaćih sirovina.

Poljoprivrednici kažu da im mlekare cenu spuštaju i gotovo uvek kada im država poveća premiju.

Zato im premije najverovatnije neće više rasti, već će im država duplirati subvencije po muznom grlu. To obećanje, sa vrha države stiglo je uoči protesta poljoprivrednika u prvoj nedelji februara, par dana posle mrčajevskog.

Ovoga puta, reka mleka, i to uvoznog, tekla je ispred Ministartva poljoprivrede. Poljoprivrednici su joj u performansu izlili i pritoku - od fekalija. To je bio njihov simboličan način da pokažu šta misle o kvalitetu uvoznog mleka.

Ko u Srbiji proizvodi mleko?

Normalno, proizvode ga krave. One koje se ne hrane jeftinijom, genetski modifikovanom stočnom hranom koju jedu njihove rođake u Evropskoj uniji. Osamdeset dva odsto muznih grla u Srbiji odgaja se na malim porodičnim gazdinstvima.

Baš onim koja bi trebalo da svojim članovima, na kućnom pragu obezbedi makar pristojnu platu za život. I tako ih stimuliše da čuvaju selo, životnu sredinu, tradiciju pa i zdravlje nacije, proizvodnjom zdrave hrane.

Trinaest odsto krava odgaja se na farmama srednje veličine, a samo pet odsto proizvođača ima status preduzetnika.

Investicioni fond VS mala porodična mlekara - kako vlasnička struktura prerade utiče na primarnu proizvodnju

Kao što veličina farme utiče na njenu profitabilnost, tako i vlasnička struktura mlekare utiče na proizvodnju mleka.

Proizvođači mleka iz Banata recimo, kažu da najveći problem vide u tome što je vlasnik Imleka investicioni fond koji je ujedno I vlasnik najveće mlekare u Poljskoj te mlekare u Mađarskoj. Jasno im je da će jeftino proizvedene viškove iz tih država Imlek plasirati na našem tržištu.

S druge strane, za male mlekare kažu da su se korekno ponašale i u vreme najveće krize. Mleko su plaćale bolje od velikih igrača, a otkup su otkazivale samo onda kada nisu imale gde da skladište viškove.

Investicioni fond može da se pokupi i ode na drugi kraj sveta posle prvog kvartala poslovanja u minusu. Mala, lokalna, porodična, mlekara često će i na svoju štetu pokušati da održi dobar odnos sa dobavljačima. Jer sa tim ljudima i radi i živi. Od njih zavisi isto koliko i oni od nje.

Rešenje

Odavno izmišljeno. Zove se zadruga. Ne ona iz ranog jugoslovenskog komunizma kada su poljoprivrednicima čupani brkovi jer nisu hteli da predaju robu zadruzi. Ne ni po današnjem srpskom modelu u kome zadrugom upravlja nekoliko osnivača.

Oni koji o svemu odlučuju i ubiru najveći profit dok svi ostali imaju tek status kooperanta.

Treba se ugledati na danski model. Tamo su proizvođači mleka ujedno i vlasnici mlekara. Ali za danski model potreban je valjda i danski mentalitet. Mi smo sa ovim našim sami sebi najveći neprijatelji.

Ne samo da se ne možemo udružiti za dobro. Ni loše nas ne može ujediniti. Srpski poljoprivrednici, proizvođači mleka, čak su i na proteste išli u dve kolone.